EU poručila: Zaustavite stranačko zapošljavanje ^Istaknuto

U svim zemljama zapadnog Balkana prisutan je problem stranačke kontrole nad javnim institucijama i preduzećima u većinskom državnom vlasništvu, koji se često koriste kao način dobijanja glasova kroz kontrolu zapošljavanja i otpuštanja, često nekvalitetnog ili nedovoljno kvalifikovanog kadra.

Darko Kasap, koordinator za reformu javne uprave, potvrdio je “Nezavisnim” da Evropska komisija traži da se zaustave prakse koje onemogućavaju zapošljavanje zasnovano na zaslugama i dobro funkcionisanje državne službe.

Kaže da se to posebno odnosi na redovno otvaranje upražnjenih radnih mjesta.

Osim toga, kako nam je potvrdio, Evropska komisija takođe traži organizovanje zapošljavanja na osnovu otvorenih konkursa za više rukovodstvo nakon isteka mandata.

Kasap takođe navodi da je poseban problem postojanje velikog broja vršilaca dužnosti, posebno u Republici Srpskoj.

Naime, poznato je da ovakva postavljenja često traju duže od zakonski predviđenog roka do kada poziciju treba da popuni stalni kadar, čime se javni službenici stavljaju pod dodatni pritisak, jer nikad ne znaju kada mogu biti smijenjeni bez obrazloženja. Kasap nam je rekao da Evropska komisija traži od RS i Brčko distrikta uspostavljanje mehanizama za prikupljanje podataka o žalbama protiv zapošljavanja ili otpuštanja.

“Biće potrebno osigurati pravilnu primjenu državnog Zakona o slobodi pristupa informacijama i blagovremeno usvajanje podzakonskih akata te uspostaviti centralni portal otvorenih podataka i provesti proaktivno objavljivanje informacija. Takođe je potrebno izmijeniti propise na državnom nivou u pogledu uspostavljanja nezavisnog i specijalizovanog mehanizma nadzora, uključujući žalbene postupke za pitanja slobode pristupa informacijama”, kaže Kasap.

Evropska komisija, kako navodi, preporučuje da se izrade propisi o slobodnom pristupu informacijama na entitetskom i nivou Brčko distrikta, usklađeni u cijeloj zemlji sa relevantnim evropskim standardima i pravnom stečevinom EU, koristeći novi SIGMA-in model zakona o slobodnom pristupu informacijama.

“Potrebno je unaprijediti upravu prilagođenu korisnicima, usvajanjem kataloga e-usluga pojednostavljenjem administrativnih postupaka usvajanjem i primjenom jedinstvene metodologije na državnom i entitetskom nivou za smanjenje administrativnog opterećenja i usvajanjem zakona o e-potpisu, sve to do kraja ove godine”, kaže nam on.

Prije nekoliko dana održan je sedmi sastanak specijalne grupe za reformu javne uprave između BiH i EU, a Kasap kaže da se od BiH očekuje da intenzivira rad na ažuriranju Akcionog plana za sprovođenje Strateškog okvira za reformu javne uprave za period 2023-2027, za koji je rok juli ove godine.

Kasap upozorava da je sprovođenje trenutno važećeg Akcionog plana u zaostatku, a da su institucije uspjele ispuniti tek nešto više od 15 odsto aktivnosti.

“Razlog ovom malom napretku je većim dijelom posljedica nedostatka novca za provođenje aktivnosti. Imamo više od deset miliona maraka u Fondu, ali taj novac se ne može koristiti ukoliko se ne donesu odgovarajuće odluke o deblokadi Fonda”, objašnjava on.

Dodaje da EU traži da Savjet ministara BiH i vlasti na nivou entiteta i distrikta finansiranja iz budžeta povećaju na najmanje deset odsto kako bi se smanjila zavisnost od donatora za finansiranje reformi.

Kada je riječ o registru državne službe, traži se ne samo objavljivanje broja zaposlenih, nego i jasnije definisanje institucionalnih odgovornosti.

“Usvajanjem zadnjeg Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o državnoj službi u institucijama BiH propisano je uspostavljanje registra zaposlenih najkasnije u roku od dvije godine od dana stupanja na snagu ovog zakona”, kaže Kasap.

Dodao je i da EU traži da BiH uskladi 11 zakona o državnoj službi i standarde ljudskih potencijala.

Brčansko Tužilaštvo među prioritetima u svom radu za tekuću godinu, pored prevencije i sankcionisanja mogućih prevara u vezi sa predstojećim izborima, naznačilo je i borbu protiv korupcije. Koruptivne radnje, prema stavu Tužilaštva, najviše su izražene u sferi zapošljavanja, posebno unutar javnih službi i institucija Distrikta.

“Svjesni smo da je zapošljavanje u Brčko distriktu potpuno u sferi korupcije. Oni ciljevi koji su propisani zakonom se ne ostvaruju kroz proceduru zapošljavanja i mi imamo klasično stranačko zapošljavanje, skoro u stopostotnom procentu u odnosu na sva zapošljavanja”, rekao je glavni tužilac Brčko distrikta BiH Zekerija Mujkanović, dodavši da se radilo na puno predmeta u ovoj sferi, no da je izuzetno teško utemeljiti optužnicu bez adekvatnih svjedoka, s obzirom da svi koji su u ovom procesu štite jedni druge.

“Stoga jako teško dolazimo do relevantnih dokaza na osnovu kojih bismo mogli podići optužnicu, jer praktično kad uđemo u istragu, utvrdi se da je procedura zapošljavanja formalno-pravno ispravna, te da nije došlo do povrede zakona kod izbora najboljeg kandidata, a iza svega mi u Tužilaštvu nemamo dovoljno relevantnih dokaza na osnovu kojih bismo dokazali i pokazali da je takvo zapošljavanje rezultat korupcije”, akcentira Mujkanović.

Sa ovim tezama, odnosno tvrdnjama, upoznat je i supervizor za Brčko distrikt Džonatan Menuti.

“Trenutna situacija sa korupcijom u Distriktu nije nastala iznenada. Ona se stvarala, odnosno akumulirala godinama i sada imamo to što imamo. Neophodno je da se iz trenutne situacije stvari počnu popravljati, odnosno podizati na viši nivo, na čemu moraju kontinuirano raditi ponajprije sve nadležne institucije, koje moraju graditi i veće povjerenje javnosti“, istakao je supervizor Mennuti.

S iskazanim stavom supervizora u potpunosti je saglasan i glavni tužilac Zekerija Mujkanović.

“Jasno da je problem korupcije problem svih nas, odnosno zajednice u cjelini, te svih njenih institucija i službi. Naravno, Tužilaštvo ne bježi od svoje uloge u ovom procesu, koja jeste najvažnija u gonjenju počinilaca, ali više je nego evidentno da ne možemo sami”, zaključio je glavni tužilac Brčko distrikta BiH, Zekerija Mujkanović.