Profesorica Amela Selimović emotivnim govorom ispratila Erdoana Morankića na komemoraciji u Brčkom ^Istaknuto

Profesorica Selimović, koja je imala čast poznavati Erdoana kroz njegov školski put, govorila je o njegovoj izuzetnoj nadarenosti, plemenitosti i umjetničkoj širini koja je već tada nagovještavala blistavu budućnost. U njenim riječima osjetila se tuga zbog prerano ugašenog mladog života, ali i ponos što je naša zajednica imala takvog učenika i mladog umjetnika.

U nastavku donosimo njen govor u cijelosti.

Poštovana porodico, kolege i prijatelji,

Danas, ovdje, sa neopisivom tugom u srcima, pokušavamopronaći riječi za ono što se njima ne  može iskazati. Bol koju sviosjećamo ne da se pretočiti u riječi, ona ostaje u tišini, duboko u srcu gdje suze govore ono što glas ne može. Nije prirodno nipravedno da profesori ispraćaju svoje učenike i redoslijed životatrebao bi biti drukčiji… Ali život često nije fer i vučeneobjašnjive poteze…

Opraštamo se od mladića koji je bio mnogo više od učenika – bio je tiha, plemenita i darovita duša koja je svojim prisustvomzauvijek obogatila našu školu.

Erdoan- inteligentan, skroman, znatiželjan i talentovan mladić. Toliko toga pohvalnog o njemu bi mogao reći svaki profesor i učenik gimazije koji ga je poznavao.  Nije se nametaoglasnoćom, već dobrotom, znanjem, talentom i tihomupornošću. Uvijek vedar, nasmijan, kulturan i pažljiv. Takviučenici ne prolaze kroz školu neprimijećeno – oni ostavljaju tragkoji dugo živi u sjećanjima nastavnika i svojih drugova.

Ja ću ga posebno pamtiti po ljubavi prema književnosti, ponjegovim smjelim interpretacijama, pismenim radovima punimsnova i maštanja, po njegovim tihim i promišljenim zapažanjimai njegovoj beskrajnoj radoznalosti.  Toliko sam se radovalasvakom času u njegovom razredu! To su bili časovi gdje čovjeknapaja dušu i bježi od uobičajene svakodnevnice, gdje časoviviše nisu bile samo lekcije iz knjiga, već trenuci u kojima su se rađale naiskrenije misli, najljepša sjećanja i jedno velikoprijateljstvo između tih mladih ljudi i mene, profesora. Prijateljstvo puno povjerenja, međusobnog poštovanja i razumijevanja. Beskrajnih razgovora o svemu, književnosti, životu, ljubavi, planovima… 

Erdoan je imao dar da vidi ono što drugi često ne primijete, nosio je u sebi onu posebnu osjetljivost i sposobnost da u običnom vidi nešto lijepo i vrijedno. Govorio je tiho, ali dubokoi promišljeno, i nerijetko me ostavljao zamišljenu, zapitanu nadriječima koje je izgovorio.

U njegovim razmišljanjima osjećala se zrelost koja je nadilazilanjegove godine, tiha mudrost i istinska ljubav prema umjetnosti.

Njegov prerani odlazak ostavio je veliku prazninu – u njegovojporodici, među prijateljima, u našoj školi i u srcima svih koji suga poznavali. Ostavio je trag koji će kao tiha svjetlost još dugoosvjetljavati našu školu, a naša srca zauvijek. 

Njegova dobrota, skromnost, njegov talent i njegova tiha, alisnažnu prisutnost  ostat će urezani u sjećanjima svih koji su gapoznavali i voljeli. 

Dragi naš Erdoane, hvala ti za sve trenutke koje si podijelio s nama.

Zauvijek ćeš imati svoje mjesto u našim srcima i sjećanjima oveškole.

Počivaj u miru,dragi naš dječače…

                                                                                                            Profesorica Amela Selimović