Nisam kriv političarima ako im se ne sviđa ono što vide u ogledalu ^Istaknuto

"Moj je uti­sak da oni ne po­ku­ša­va­ju sis­te­mat­ski ri­je­ši­ti pro­ble­me u pra­vo­su­đu, ne­go ra­di­je po­vre­me­no izra­ža­va­ju su­mnju u nje­ga ili čak do­vo­de u pi­ta­nje sa­mo postojanje odre­đe­nih pra­vo­su­dnih in­sti­tu­ci­ja. Čes­to po­ku­ša­va­ju osi­gu­ra­ti da se odre­đe­ni pre­dme­ti pre­ba­ce na pra­vo­su­dne or­ga­ne na ni­žem ni­vou, ko­ji su bli­ži nji­ho­vom cen­tru mo­ći", ka­že In­zko u pi­sa­nom in­ter­vjuu za "Ne­za­vi­sne".

NN: U odno­su na 2016. i re­fe­ren­dum, pri­pre­me za san­kci­je, izbo­re, po­pis, ima li uop­šte po­zi­ti­vnih tren­do­va u BiH?

IN­ZKO: Uku­pna po­li­ti­čka si­tu­aci­ja u ze­mlji naj­bo­lje se mo­že opi­sa­ti kao ne­pre­dvi­di­va. I da­lje pos­to­je dva tren­da, je­dan po­zi­ti­van i je­dan ne­ga­ti­van. Ima ne­kih po­zi­ti­vnih de­ša­va­nja, po­se­bno u ve­zi sa pi­ta­nji­ma ve­za­nim za in­te­gra­ci­ju u EU. Sa dru­ge stra­ne, bi­lo je i ne­ga­ti­vnih de­ša­va­nja, ko­ja su ener­gi­ju i paž­nju odvu­kla sa za­is­ta va­žnih pi­ta­nja. Ako po­gle­da­mo pro­šlu go­di­nu - bi­lo da je ri­ječ o kon­tro­ver­zi ve­za­noj za mo­gu­ću re­vi­zi­ju Me­đu­na­ro­dnog su­da prav­de, re­fe­ren­du­mu ko­ji je održan pro­ti­vno odlukama Us­ta­vnog su­da ili pri­či o te­ri­to­ri­jal­noj re­or­ga­ni­za­ci­ji u BiH - vi­di­mo da su po­li­ti­ča­ri na svim stra­na­ma i u oba en­ti­te­ta da­le­ko vi­še okre­nu­ti na­ci­ona­lis­ti­čkim pitanjima ko­ja di­je­le lju­de, umjes­to pro­mje­na­ma ko­je bi bi­le po­zi­ti­vne za ze­mlju, pro­mje­na­ma ko­je bi do­ni­je­le ve­ći eko­nom­ski pro­spe­ri­tet i ve­ću in­te­gra­ci­ju u EU. Promjenama ko­je bi ohra­bri­le mla­de lju­de da os­ta­nu ov­dje. Jer, kao što zna­te, oni odla­ze u za­bri­nja­va­ju­ćem bro­ju. Ve­ći­na mo­jih ko­le­ga u PIC-u di­je­li mo­ju za­bri­nu­tost zbog tre­nu­tne si­tu­aci­je u ze­mlji. Oni su svje­sni po­zi­ti­vnih stra­na, ali is­to ta­ko i na­za­do­va­nja u broj­nim oblas­ti­ma. Ja­sno je da ne­ki po­li­ti­ča­ri pro­du­blju­ju po­dje­le i podrivaju in­sti­tu­ci­je, jer stal­no otva­ra­ju pi­ta­nja ko­ja vo­de ka po­dje­la­ma. Me­đu­na­ro­dna za­je­dni­ca je čvrstog uvje­re­nja da ovaj ne­ga­ti­vni trend tre­ba što pri­je pro­mi­je­ni­ti. Vri­je­me ko­je je os­ta­lo do izbo­ra tre­ba is­ko­ris­ti­ti da se ri­je­še otvo­re­na pi­ta­nja kao što su pro­vo­đe­nje odlu­ke u slu­ča­ju "Lju­bić", "Sej­dić i Fin­ci" te dru­ge odlu­ke Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va, za­tim Mos­tar, Za­kon o akci­za­ma itd. Po­li­ti­čke stran­ke se mo­ra­ju uz­drža­ti od pre­ra­nog ulas­ka u pre­di­zbor­nu kam­pa­nju. Os­ta­tak 2017. go­di­ne i prvu po­lo­vi­nu slje­de­će go­di­ne mo­ra­ju is­ko­ris­ti­ti kao pri­li­ku da se pro­ve­du po­zi­ti­vne re­for­me. Uos­ta­lom, pre­ma za­ko­nu, izbor­na kam­pa­nja tra­je 30 da­na, a ne 15 mje­se­ci.

NN: Po­dni­je­li ste iz­vje­štaj u UN-u, da li je on na­išao na plo­dno tlo u Sa­vje­tu bez­bje­dnos­ti?

IN­ZKO: Da. Osim kri­ti­ka ko­je obi­čno do­la­ze iz is­tog izvo­ra, mo­ji iz­vje­šta­ji su do­bro pri­mlje­ni. Ta­ko­đe bih že­lio po­ja­sni­ti još ne­što ve­za­no za iz­vje­šta­je UN-u - je­di­ni zvanični iz­vje­štaj SB UN-a o sta­nju im­ple­men­ta­ci­je mi­ra u BiH je iz­vje­štaj ko­ji po­dno­si vi­so­ki pred­sta­vnik, kao ko­na­čni auto­ri­tet u re­gi­ji za tu­ma­če­nje ci­vil­nih aspe­ka­ta Dej­ton­skog mi­ro­vnog spo­ra­zu­ma. Sva­ki dru­gi "al­ter­na­ti­vni" iz­vje­štaj, ko­li­ko god da mu je ki­tnjast na­slov, ne­ma ni­ka­kav zva­ni­čan zna­čaj.

NN: Osim "stan­dar­dnih" kri­ti­ka srpskih i hrvat­skih po­li­ti­ča­ra, či­ni mi se da ste ma­lo kri­ti­ko­va­li i boš­nja­čke li­de­re u vezi s re­vi­zi­jom pre­su­de?

IN­ZKO: Hva­la vam što ste pro­či­ta­li iz­vje­štaj. Imam do­jam da se rea­kci­je na iz­vje­štaj pi­šu pri­je ne­go što se on i obja­vi. U stva­ri, svrha mo­jih iz­vje­šta­ja ni­je da kri­ti­ku­ju je­dnu stra­nu, ili da je predstavljaju u lo­šem ili do­brom svje­tlu. Šta­vi­še, ja sam i u usme­nom obra­ća­nju po­me­nuo da je agent go­di­nu da­na znao da mu je man­dat već istekao. Moj cilj je da pi­ta­nja pred­sta­vim ona­ko ka­ko sto­je na te­re­nu i da dam pre­gled si­tu­aci­je. Mo­ji iz­vje­šta­ji sa­drže či­nje­ni­ce. Ni­sam ja kriv ako im se ne svi­đa ono što vi­de u ogle­da­lu.

NN: U 2017. ne­ka­ko is­pli­va­va pi­ta­nje ra­da pra­vo­su­đa po pre­dme­ti­ma tzv. po­li­ti­čke ko­rup­ci­je. Ko­li­ko je to za­is­ta ozbi­ljno shva­će­no, i ima­te li osje­ćaj da se me­đu­na­ro­dna za­je­dni­ca ne že­li "za­mje­ra­ti" bh. eli­ta­ma?

IN­ZKO: U po­slje­dnjih šest mje­se­ci, osim me­đu do­ma­ćim sta­no­vniš­tvom, i u me­đu­na­ro­dnoj za­je­dni­ci osje­tim do sa­da ne­vi­đe­nu ko­li­či­nu frus­tra­ci­je u ve­zi sa ovim pitanjem. Me­đu­na­ro­dna za­je­dni­ca je za­bri­nu­ta zbog sve lo­ši­jeg sta­nja u oblas­ti vla­da­vi­ne pra­va, a po­se­bno zbog či­nje­ni­ce da su ko­rup­ci­ja i po­li­ti­čko po­kro­vi­telj­stvo ta­ko oči­gle­dni u po­li­ti­čkom sis­te­mu, i to sa ve­oma ma­lo po­slje­di­ca po one ko­ji su u njih uklju­če­ni. Ja­sno je da pos­to­je pi­ta­nja ve­za­na za fun­kci­oni­sa­nje pra­vo­su­dnog sistema, ali ne na na­čin na ko­ji to pred­stav­lja­ju po­je­di­ni po­li­ti­ča­ri. Moj je uti­sak da oni ne po­ku­ša­va­ju sis­te­mat­ski ri­je­ši­ti pro­ble­me u pra­vo­su­đu, ne­go ra­di­je po­vre­me­no izra­ža­va­ju su­mnju u nje­ga ili čak do­vo­de u pi­ta­nje sa­mo pos­to­ja­nje odre­đe­nih pra­vo­su­dnih in­sti­tu­ci­ja. Čes­to po­ku­ša­va­ju osi­gu­ra­ti da se odre­đe­ni pre­dme­ti pre­ba­ce na pra­vo­su­dne or­ga­ne na ni­žem ni­vou, ko­ji su bli­ži nji­ho­vom cen­tru mo­ći. Ovoj ze­mlji i nje­nim gra­đa­ni­ma, bez ob­zi­ra na na­ci­onal­nost, tre­ba ne­što dru­go. Tre­ba­ju im ja­ke i efi­ka­sne pra­vo­su­dne in­sti­tu­ci­je na svim ni­vo­ima, ko­ji­ma mo­gu vje­ro­va­ti, ko­je ra­de ne­za­vi­sno i pro­fe­si­onal­no, ta­ko da svi gra­đa­ni mo­gu bi­ti je­dna­ki pred za­ko­nom.

NN: Pro­šli put ste nam re­kli da ste vje­ro­va­tno za­dnji vi­so­ki pred­sta­vnik. Ho­će li OHR us­ko­ro bi­ti za­tvo­ren?

IN­ZKO: Ja sam sa­daš­nji vi­so­ki pred­sta­vnik. Kao što zna­te, pro­ces za­tva­ra­nja OHR-a ni­je de­fi­ni­san vre­men­ski ne­go kon­kre­tnim na­pret­kom, odno­sno uslo­vi­ma i ciljevima na­zva­nim "5+2". Ja­sno je da ba­rem dva ci­lja ve­za­na za drža­vnu i voj­nu imovinu ni­su ispu­nje­na, dok je is­to­vre­me­no do­šlo do na­za­do­va­nja na dru­gim ciljevima, za ko­je se već sma­tra­lo da su ispu­nje­ni. Ta­ko­đe, dru­gi uslov - "po­zi­ti­vna pro­cje­na po­li­ti­čke si­tu­aci­je" - ni­je ni bli­zu da bu­de ispu­njen. Sto­ga je za­klju­čak da OHR os­ta­je kao in­stru­ment me­đu­na­ro­dne za­je­dni­ce da od­go­va­ra na iza­zo­ve u BiH.

NN: Ima li vi­so­ki pred­sta­vnik da­nas u BiH pu­no po­sla?

IN­ZKO: Ulo­ga OHR-a da­nas je dru­ga­či­ja od one u pro­šlos­ti, iako nje­gov man­dat i ovla­šte­nja os­ta­ju is­ti. Ni­smo vi­še na če­lu u mno­gim oblas­ti­ma. Usred­sre­đe­ni smo na li­mi­ti­ran broj pi­ta­nja, što se ogle­da i u da­le­ko ma­njem bro­ju za­po­sle­nih. Ali osno­vni man­dat - po­drška Dej­ton­skom mi­ro­vnom spo­ra­zu­mu i re­for­ma­ma ko­je se pro­vo­de u okvi­ru nje­go­ve im­ple­men­ta­ci­je - u ve­li­koj mje­ri os­ta­je cen­tral­ni dio na­šeg po­sla. Mno­ge od tih re­for­mi pro­ti­vne su fi­nan­sij­skim ili us­kos­tra­na­čkim in­te­re­si­ma onih na vlasti, što je vje­ro­va­tno ra­zlog za­što ne­ki po­li­ti­ča­ri ta­ko žus­tro tra­že za­tva­ra­nje OHR-a.

NN: Pos­to­ji li je­din­stvo me­đu­na­ro­dne za­je­dni­ce u BiH o BiH? Ima li ra­zmi­mo­ila­že­nja, i ako ima, ko­li­ko su ona ozbi­ljna?

INZKO: Na­ra­vno da ima ra­zli­či­tih miš­lje­nja i pris­tu­pa, ali cilj os­ta­je is­ti, a to je sta­bil­na pro­spe­ri­te­tna BiH, ne­po­vra­tno na pu­tu ka EU. I bu­di­te uvje­re­ni da će međunarodna za­je­dni­ca, ako bi taj cilj bio do­ve­den u pi­ta­nje, la­ko na­ći do­vo­ljan kon­sen­zus da na to ade­kva­tno od­go­vo­ri. Ono što u po­slje­dnje vri­je­me sve vi­še zabrinjava je ubrzan odla­zak hi­lja­da mla­dih ta­len­to­va­nih lju­di. Ka­da se oni po­čnu vra­ća­ti, to će bi­ti po­ka­za­telj us­pje­ha, ka­ko je pre­ci­zno de­fi­ni­sao je­dan od am­ba­sa­do­ra u Upra­vnom odbo­ru PIC-a.

Ugro­ža­va­nje drža­vnih in­sti­tu­ci­ja mo­ra se za­us­ta­vi­ti

NN: Mo­že­te li su­mi­ra­ti za­klju­čke PIC-a?

IN­ZKO: Izra­žen je je­din­stve­ni stav me­đu­na­ro­dne za­je­dni­ce o ni­zu pi­ta­nja ko­ja su dio po­li­ti­čkog dis­kur­sa u BiH. Njih je u po­tpu­nos­ti usvo­jio ci­je­li PIC, bez fu­sno­ta i izdvojenih miš­lje­nja, uklju­ču­ju­ći i za­se­bnu izja­vu o ve­li­ča­nju ra­tnih zlo­či­na­ca. Me­đu­na­ro­dna za­je­dni­ca že­li da vlas­ti na svim ni­vo­ima ispu­ne oba­ve­ze ko­je su pre­uze­le ka­ko bi se pro­ve­le re­for­me u in­te­re­su gra­đa­na. Po­se­bno, BiH tre­ba da se fo­ku­si­ra na pi­ta­nja in­te­gra­ci­je u EU, kao što je efi­ka­sni­ja ja­vna upra­va te "osi­gu­ra­nje sveobuhvatnog i je­din­stve­nog sku­pa od­go­vo­ra na pi­ta­nja iz upi­tni­ka Evrop­ske ko­mi­si­je". U Ko­mi­ni­keu će­te ta­ko­đe vi­dje­ti da se me­đu­na­ro­dna za­je­dni­ca izri­či­to pro­ti­vi da­ljim po­dje­la­ma i blo­ka­da­ma u BiH. Na pri­mjer, me­đu­na­ro­dna za­je­dni­ca že­li da se na­đe rje­še­nje za slu­čaj "Lju­bić", odlu­ku Us­ta­vnog su­da ve­za­nu za Mos­tar te pi­ta­nja ško­le u Jaj­cu i dru­gdje. Me­đu­na­ro­dna za­je­dni­ca ta­ko­đe bi že­lje­la da BiH i nje­ne in­sti­tu­ci­je pos­ta­nu fun­kci­onal­ni­je, a vlas­ti efi­ka­sni­je. U tom smi­slu, u Ko­mi­ni­keu je izražen ja­san apel, kao i ve­oma ja­sno pro­tiv­lje­nje me­đu­na­ro­dne za­je­dni­ce ugro­ža­va­nju in­sti­tu­ci­ja na drža­vnom ni­vou. PIC je ta­ko­đe izra­zio je­dno­gla­snu po­dršku mandatu vi­so­kog pred­sta­vni­ka, kao i te­ri­to­ri­jal­nom in­te­gri­te­tu ze­mlje, uklju­ču­ju­ći i ja­snu po­ru­ku da en­ti­te­ti ne­ma­ju pra­vo na ot­cje­plje­nje.

(Vijesti.ba / NN)